Uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane je od velikog značaja za strateško planiranje upravljanja prirodnim resursima, pre svega vode i zemljišta. Stoga je cilj ovoga rada bio da se proceni kako klimatske promene mogu uticati na prinose šećerne repe, norme navodnjavanja i mogućnosti uštede vode za navodnjavanje. Za simulaciju prinosa i potreba useva za vodom korišćen je model AquaCrop i rezultati povezanog regionalnog klimatskog modela za atmosferu i okean EBU-POM za scenarija A1B, A2 za prvi period (2010–2039); drugi (2040–2069) i treći (2070–2099). U scenarijima sa oznakom A1B* i A2* su u modelu AquaCrop uzete povećane koncentracije CO₂. Na područjima Vojvodine i centralne Srbije se jasno vidi da se u prvom periodu neće smanjiti prinosi ni po jednom scenariju, već se mogu očekivati i povećanja po svim varijantama gajenja šećerne repe. U drugom periodu, uočavaju se padovi prinosa u scenarijima A1B i A2 na području Vojvodine, dok se u centralnoj Srbiji može očekivati i pad prinosa u scenariju A1B kao i u scenariju A2*. Navodnjavanjem se u svim scenarijima značajno povećava prinos, s tim što je povećanje prinosa izraženije na području centralne Srbije. Ukoliko bi se koristile optimalne norme navodnjvanja prinos bi mogao da se poveća od 57–97% u Vojvodini i 77–285% u centralnoj Srbiji. Uticaj navodnjavanja na povećanje prinosa je najmanji u prvom periodu i on linearno raste u drugom i trećem periodu. U uslovima redukovanog navodnjavanja u scenariju A2, na području centralne Srbije voda bi mogla da se uštedi samo na račun pada prinosa. Za postizanje visokih prinosa, neophodno je obezbediti od 300 do 500 mm vode, a na području Vojvodine od 300 do 420 mm, s mogućnošću uštede za oko 20%. Pri scenariju A1B bi se moglo uštedeti do 80 mm na oba područja.