Ograničeni vodni resursi, rastući zahtevi za vodom i sve nepovoljniji klimatski uslovi doveli su do razvoja novih koncepata, sa ciljem procene potražnje i potrošnje vode na lokalnom i globalnom nivou. Koncepti koji se u novije vreme koriste pri rešavanju ovakvih problema su „vodni otisak” i „virtuelna trgovina vodom”. Ciljevi ovog rada su: (1) da se odrede specifični zahtevi za vodom najvažnijih poljoprivrednih proizvoda u procesu međunarodne trgovine Srbije, (2) da se oceni mogućnost povećanja produktivnosti vode pri proizvodnji tih proizvoda i (3) da se proceni održivost vodnih resursa Srbije, na osnovu odnosa vode koju Srbija uvozi/izvozi tokom „virtuelne trgovine vodom”. Izračunavanjem specifične potrošnje vode za pšenicu, kukuruz, suncokret, šećernu repu i soju i poređenjem sa specifičnom potrošnjom vode ovih kultura u drugim zemljama, utvrđeno je da postoji prostor da se unapredi korišćenje vode, npr. podešavanjem sortimenta ili promenama u tehnologiji gajenja. Na osnovu odnosa izračunatih izvezenih i uvezenih virtuelnih količina vode za period 1995–1999. godine i 2010–2013. godine, može se zaključiti Srbija izvozi više vode nego što uvozi. Čak i sa dodatnim porastom izvoza poljoprivrednih proizvoda neće doći do narušavanja vodne održivosti Srbije.