Cilj ovoga rada bio je da se utvrdi prinos različitih hibrida kukuruza (Zea mays L.) u zavisnosti od tipa i sabijenosti zemljišta. Ogled je postavljen tokom 2016. i 2017. godine na teritoriji opštine Leskovac, na tri različita tipa zemljišta (aluvijum, smonica i parapodzol). U ogledu je bilo uključeno 9 hibrida kukuruza različitih FAO grupa zrenja (NS 4051, AGR DIAN, ZP 427, NS 5211, ZP 555, AS 534, NS 6030, ZP 666 i Bećar). Najveći prosečni prinosi dobijeni su na aluvijumu, potom parapodzolu, a najmanji na smonici. Najveći prosečan prinos za sve tipove zemljišta dobijen je gajenjem hibrida iz FAO grupe zrenja 500, a najmanji gajenjem hibrida iz FAO grupe zrenja 400. Na zemljištu tipa smonice, najveći prosečni prinos dobijen je gajenjem hibrida iz FAO grupa zrenja 500, na zemljištu tipa parapodzol gajenjem hibrida iz FAO grupe zrenja 400, a na zemljištu tipa aluvijum, gajenjem hibrida iz FAO grupe zrenja 600. Najveći prosečni prinos (11,90 t ha^-1) dobijen je gajenjem hibrida ZP 666 na zemljištu tipa aluvijum, a najmanji (4,60 t ha^-1) gajenjem hibrida NS 6030, na zemljištu tipa smonice. Najveća sabijenost zemljišta u orničnom sloju utvrđena je na smonici, potom na parapodzolu, a najmanja na aluvijumu. Ovi podaci o prosečnim prinosima govore o pogodnostima pojedinih tipova zemljišta za proizvodnju kukuruza i daju smernice proizvođačima za odabir najrodnijih hibrida koje žele gajiti na svojim njivama.