Efekat tretmana semena elektromagnetnim polјem niskih frekvencija na produktivnost soje
Univerzitet Bijeljina, Poljoprivredni fakultet, Republika Srpska, BiH (1,4)
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Srbija (2)
Institut za primenu nauke u poljoprivredi, Beograd, Srbija (3)
Univerzitet Megatrend, Fakultet za biofarming, Bačka Topola, Srbija (5,6)
Univerzitet Kragujevac, Institut za informacione tehnologije, Kragujevac, Srbija (7)
Razvoj nauke i tehnologije ide u pravcu introdukcije novih pristupa u oplemenjivanju biljaka i različitih metoda za povećanja produktivnosti biljaka. Jedna od najnovijih metoda je implementacija ekološki prihvatljive tehnike korišćenja pulsirajućeg elektromagnetnog polja niskih frekvencija (PEMP). U radu su prikazani rezultati uticaja elektromagnetne stimulacije semena soje na masu zrna po biljci, masu 1.000 zrna i prinos zrna u različitim agroekološkim uslovima. U trogodišnjem istraživanju, u periodu od 2013. do 2015. godine, korišćena je sorta soje Valjevka, gajena pri različitim količinama đubriva (kontrola – bez đubrenja, 750 kg/ha i 1300 kg/ha). Pre setve, seme je bilo podvrgnuto stimulaciji sa PEMP u varijantama: kontrola – bez stimulacije i stimulacija naizmeničnim magnetnim poljem sa indukcijom od 30 mT i vreme ekspozicije od 15 minuta. Prosečna masa zrna po biljci pri stimulaciji semena bila je za 11,53% (12,09) viša nego bez PEMP (10,84). Masa 1.000 zrna sa PEMP je iznosila 155,99 g, što je bilo više za 2,06% u odnosu na varijantu bez PEMP (152,83 g). Prosečan prinos zrna soje za sve tri godine istraživanja sa stimulacijom semena je bio za 4,85% veći (3481,25 kg/ha) nego bez PEMP (3320,14 kg/ha). Stimulacija semena sa PEMP ima ekonomsku opravdanost, obzirom na rast cena soje na svetskoj berzi. Rezultati pokazuju da PEMP tretman semena soje može značajno uticati na prinos zrna soje i da se suprotstavi neželјenim efektima poput suše i nedostatka đubriva.