U Vojvodini, suša je važan faktor koji ograničava prinos kukuruza. Ciljevi ovog istraživanja bili su upoređivanje prirodnog i različitih irigacionih vodnih režima u kukuruzu (cv. ZP SC 684 – FAO600), ocena prinosa i osobina klipa. Trogodišnja eksperimentalna istraživanja obavljena su u Zemun Polju (Vojvodini), odnosno u severnom delu Republike Srbije (dvadesetogodišnji prosek padavina u vegetacionom periodu kukuruza je 384 mm). Ispitivan je efekat četiri varijante vodnog režima kukuruza: I₀ – bez navodnjavanja, I₁ – sadržajvodeuzemljištuodržavanjenanivou80–85% poljskogvodnogkapaciteta(PVK) dopunskimnavodnjavanjemkišenjem, I₂ – 70–75% PVK i I₃ – 60–65% PVK. Rezultati su pokazali veliku varijabilnost između godina, uglavnom zbog pojave padavina u fenofazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna. Navodnjavanje je značajno uticalo na prinos zrna, karakteristike klipa i visinu biljaka kukuruza. Takođe, utvrđene su značajne razlike i između navodnjavanih varijanti. Prinos zrna varirao je između 8,73 i 16,33 t ha^–1. Najveći prinos kukuruza (prosečno 15,08 t ha^–1) ostvaren je u varijanti I₁, a najmanji (10,20 t ha^–1) u nenavodnjavanoj (I₀) varijanti. Prinos se smanjivao i do 35% sa smanjenjem količine vode za navodnjavanje. Najizraženiji efekat dopunskog navodnjavanja na prinos zrna kukuruza ostvaren je u toplom i veoma sušnom vegetacionom periodu 2008. godine. Kukuruz u Vojvodini može da se gaji sa prihvatljivim prinosima uz uštedu vode za navodnjavanje, što će rezultirati efikasnijim korišćenjem vodnih resursa.