Zbog visokog genetskog potencijala za prinos i povoljnih nutritivnih vrednosti, tritikale predstavlja perspektivnu biljnu vrstu. Za postizanje visokih i stabilnih prinosa neophodni su povoljni agroklimatski uslovi područja, sortiment i agrotehnika sa posebnim osvrtom na đubrenje. U radu je ispitivan uticaj đubrenja azotom na prinos i komponente prinosa pet sorti ozimog tritikalea: Odisej, Kg-20, Trijumf, Rtanj i Tango. Trogodišnji ogled (2009–2012) koji je bio postavljen po slučajnom blok sistemu u tri ponavljanja obuhvatao je kontrolu i tri varijante đubrenja azotom (0, 60, 90, 120 kg ha^-1). U svim varijantama đubrenja, osim azota, upotrebljeno je još po 80 kg ha^-1 P₂O₅ i K₂O. Rezultati istraživanja su pokazali da je upotreba azota imala pozitivan efekat na prinos i komponente prinosa ozimog tritikalea u svim varijantama đubrenja i kod svih sorti. Najveći prosečan prinos zrna ostvarila je sorta Tango (5,07 t ha^-1), a najmanji sorta Kg-20 (3,96 t ha^-1). Takođe, sorta Tango imala je i najveću vrednost mase 1000 zrna (48,6 g), dok je najveću hektolitarsku masu imala sorta Trijumf (70,73 kg). Primena mineralnih đubriva dovela je do vrlo značajno velikog povećanja prinosa u poređenju sa kontrolom. U skladu sa tim, sve ispitivane sorte su najveći prinos imale pri upotrebi najveće količine azota (120 kg ha^-1). S obzirom na to da je tritikale namenjen uglavnom ishrani stoke, rezultati ovih istraživanja imaju značaja, kako sa aspekta njegovog gajenja kao ratarske krmne kulture, tako i sa aspekta njegovog oplemenjivanja na kvalitet zrna i produktivnost.