U ovom radu ispituje se uticaj različitih režima navodnjavanja orošavanjem na prinos i komponente prinosa semena soje [(Glycine max (L.) Merr.] u poljskim uslovima u 2006, 2007. i 2008. godini u Zemun Polju (Srem, Srbija). Svake godine istraživana su po tri režima navodnjavanja, i to sa 80–85% (T₁), 70–75% (T₂), 60–65% (T₃) poljskog vodnog kapaciteta i prirodni vodni režim bez navodnjavnja (T₀). Ogled je izveden po metodi slučajnog blok sistema u četiri ponavljanja na karbonatnom černozemu. Deficit vode u toku vegetacionog perioda u nenavodnjavanom tretmanu (T₀) smanjio je fiziološku aktivnost biljaka, vegetativni rast i produktivnost soje. Navodnjavani tretmani su vrlo značajno (P < 0,01) uticali na prinos zrna soje i komponente prinosa. Na tretmanu T₂ postignut je veći prinos semena nego na tretmanima T₁ i T₃. Iako je tretman T₂ dobio oko 37% manje vode za navodnjavanje u poređenju sa T₁, prinos soje povećan je u proseku za 11%. Navodnjavani režimi imali su statistički značajno različite uticaje na komponente prinosa kao što su visina biljaka u vreme žetve, broj mahuna i zrna po biljci, masa mahuna pobiljci, masa zrna po biljci, masa 1.000 zrna i zapreminska masa zrna. Smanjenje prinosa je uglavnom posledica manjeg broja mahuna i zrna po biljci i manje mase 1.000 zrna. Tretman T₁ imao je najveću visinu biljaka u sve tri godine ispitivanja. Rezultati su pokazali da je tretman T₃ prihvatljiva strategija navodnjavanja za stabilizaciju i povećanje prinosa soje u Sremu i susednim zemljama regiona u uslovima ograničenih vodnih resursa, pod uslovom da ova praksa nije sprečena ekonomskim ograničenjima.