U radu je prikazan uticaj sorte i različitih doza primenjenog azota na prinos zrna i sadržaj proteina u zrnu ozimog tritikalea. Ogled je bio postavljen u periodu od 2010. do 2012. godine na severu Crne Gore, u okolini Bijelog Polja.  Istraživanje je obuhvatalo 5 sorti ozimog tritikalea (Odisej, Kg-20, Trijumf, Rtanj i Tango) i sledeće varijante đubrenja: kontrola (bez đubrenja), samo azot u količini od 60 kg ha^-1 i azot u količinama od 60 i 90 kg ha^-1 u kombinaciji sa istom količinom fosfora i kalijuma (80 kg ha^-1). Najmanji prosečan prinos zrna dobijen je na varijanti bez đubrenja – kontroli. Upotreba đubriva, kod svih ispitivanih sorti, dovela je do vrlo značajnog povećanja prinosa na svim varijantama u poređenju sa kontrolom. Najmanji prosečan prinos ostvarila je sorta Kg-20, a najveći sorta Tango. Najveći sadržaj proteina kod svih sorti ostvaren je na varijanti đubrenja gde je upotrebljen samo azot u količini od 60 kg ha^-1. Najveći sadržaj proteina u zrnu, u proseku za sve varijante đubrenja, imala je sorta Trijumf. Podaci o ostvarenim prinosima i sadržaju proteina u zrnu, u zavisnosti od sorte i upotrebljene doze đubriva, govore o odlikama pojedinih sorti i mogu služiti kao kriterijum za izbor najpogodnije sorte za određene agroekološke uslove. Ovo je posebno značajno za gazdinstva orijentisana ka uzgoju stoke kojima obezbeđenje dovoljne količine kvalitetne hrane predstavlja prioritet.